Vaspitačice iz Vojvodine



Slika:
Od levo: Nada ČANJI, B. Petrovac; Frau Roser Titel/Karlsruhe;
Ćila IVANKOVIĆ, Bajmok; Elvira KONAKOV, Subotica; Anna BANČi



8 Vojvodjanske vaspitacice decjih vrtica su gosti od 18.09. do 06.10.2006 u Badenu/Nemačka




DNEVNIK 13.NOVEMBAR 2006 GODINE
VASPITČICE IZ VOJVOĆANSKIH VRTIĆA NA USAVRŠAVANJI U NEMAČKOJ
I TROGODIŠNJACI POLIGLOTE




(Izvor: Aleksandar KONAKOV, Subotica)
















Vojvodjanske vaspitacice
decjih vrtica su gosti
od 16.10. do 5.11.05
u Badenu/Nemačka


2.11.05
Izvestaj Milice Gagić/2.11.2005

Vojvodjanske vaspitacice decjih vrtica su gosti od 16.10. do 5.11.05 u Severnobadenskoj pokrajini pozvane od Badenske Djakonije i Pomocnog Komiteta Nemacko-evangelicke Crkve u bivsoj Jugoslaviji.

Osam vaspitačica iz Vojvodine (Srbija), tacnije iz Novog Sada, Sombora, Bajmoka i Indije su - posle jednonedeljnog njuskanja u decjim vrticima krajem juna meseca u gradu Karlsruhe - posetile jedan praktikum od 16.10. do .11.05 u Karlsruhe-u (2), Reilingenu (1), Oftershajmu (2), Bretenu (2) i Rajnsteten-Merschu (1)
Ulogu domacina su preduzeli Badenska Djakonija i Pomocni Komitet Nemacko-evangelicke Crkve iz bivse Jugoslavije. Putovale su u jednom linijskom autobusu i primljene od porodica Springman, Hopf, Stefan, Vagner, Herce-Stro i Jinger-Stro. Na doceku su bile prisutne porodice Balrajh, Fiks, Lazi i Sen (svi bivsi Kacani).
Tronedeljni praktikum je bio odrzan sa sledecim ciljem: - Usavrsavanje nemackog jezika u vrticima - Upotreba nemackih decjih pesama, prica, pokretnih i kruznih igara - Prijateljski odnosi sa nemackim vaspitacicama - I najzad srdacni odnosi sa porodicama podunavsko-svapskog porekla u pokrajini Baden.
Vaspitacice iz Vojvodine su naucile nemacki kako to danas govore predskolske dece. Njima je potrebno to znacajno iskustvo za posredovanje nemackog kao drugi jezik. Moglo se skupiti mnogo znanja i iskustva, posto od cetvrte godine Vojvodjanske dece uce nemacki u vise od 20 vrtica. Jednostavno i igrajuci, u pokretu i u igri.Tako je bilo moguce vec veoma rano uklasti decu u krugove govoreci nemacki jezik. To ce se kasnije nastaviti u osnovnoj skoli. Nenacki danas i u prosloj istoriji je vazan temelj jer je to drugi jezik u evropskim drzavama.
Vaspitacice predavaju decama nemacki vec 2 1/2 godina bez dodatne plate. One to cine dobrovoljno sa mnogo ljubavi i strasti. Potpora Djakonije i Pomocnog Komiteta se smatra kao poklon koji se nikada ne zaboravlja. To je izazivanje i motivacija za buduci posao.
Najlepsi utisak nam je pruzilo gostoprimstvo svapskih porodica. Bilo je punih secanja na detinjstvo u starom zavicaju. Nije bilo kraja pitanja i starih prica.
Domacinske porodice - 3 badenske i 5 podunavsko-svapske su pokazale vaspitacicama znamenitoste okoline. I ta poseta od Strasburga do Hajdelberga je pomagala u pobolsanju znanja nemackog jezika. Na primer 2 vaspitacice iz Indije su bile gosti jedne svapske mesne zajednice pod predsednistvom Adama Krafta. Provele su trodnevni produzeni vikend u Cufenhauzenu, Stutgartu i Zindelfingenu. O tome ce sigurno biti rec u Indijskom listu.
Jedan dan pre rastanka je doslo do zavrsnog razgovora u Djakoniji. Tamo je bio govor od dobrih utiska i iskustva kao i o predlozima za dalje usavrsavanje i o razmeni sa nemackim vaspitacicama. Zbog kratkog vremena se dijalog nastavljao sa predsednikom Komiteta Sen povodom zajednickog rucka u tradicijonalnom restoranu "Sokrates".
Poslednjeg dana smo se oprostile od nasih domacina u nadi da cemo se opet videti u Vojvodini. Otisle smo sa brojnim poklonima, knjigama sa slikama i igrackama za decu u nasim vrticima, narocito za vrtic u Bajmoku.
Mi vaspitacice smo zahvalne za sve i zelimo Badenskoj Djakoniji, Pomocnom Komitetu, nasim domacinima i kolegicama u vrticima dobro vreme i sve najbolje.

Milica Gagic, Indija, 24.11.2005
(Govornica Vojvodjanskih vaspitacica)
Taj clanak je sastavljen na nemacki sa malim korekturama sa strane gospodina Sena.



Ova postanska marka izrazava
koju ceznjivu zelju ima zemlja.




Gospođa Jelovac i Frau Stephan u zamak-park.


Prevod sa nemackog: Herbert Hajnc (Heintz), Riselshajm (Rüsselsheim), prije Novi Sad/Vrbas







12. avgusta 2005
Senajh / Schönaich
Govor gradonacelnika Grup (Grupp) povodom doceka u opstini Senajh/Schönaich
uoci sastanka svetske omladine u Kelnu (Köln) ove godine.



Uoci sastanka svetske omladine u Kelnu je katolicko crkveno udruzenje zajedno sa gradskom opstinom pozvalo mladez iz Krakova/Poljska I Miletica/SCG na susret u Senajh.
Dozvolite mi molim da veoma srdacno pozdravljam sugradjane, goste, duhovnike i pre svega omladinske grupe iz Miletica i Krakova. Uprkos kratrkorocnog pristanka iz Miletica opstina Senajh je iskoristila sve mogucnosti i korake za sastanak zajedno sa udruzenjem katolicke crkve, sa protestanskim svestenikom Manfred Vagnerom (Wagner), sa katolickim nadbiskupom u Beogradu i Nemackom poslanstvu takodje u Beogradu.
Taj susret traje sada skoro jednu nedelju u nasoj opstini sa mladicima iz Poljske, SCG i sa malim brojem mladih iz Brazila. Razumevanje, upoznavanje i hriscansko udruzenje u vaseljenskom duhu ce biti nezaboravni dani za omladinske grupe.
U novembru 2003 je prvi put uz pomoc protestanskog svestenika Manfreda Vagnera od evangelicke pokrajinske crkve Wirtemberg (Württemberg) i nadlezan za crkve u istoku jedna grupa iz Senajha zajedno sa gradonacelnikom Franjom Grup, sa bracnim parom Andrej i Margareta Vist (Wüscht) i gospodjom Katica Himel posetila Miletic. Nasa tadasnja grupa je iskusila veliku gostoprimnost, medju ostalom kod vladike Irineja u Novom Sadu, kod biskupa Pénzesa u Subotici i biskupa Vrbovsog u Vojvodini i narocito u Mileticu kod skolskog direktora Popovica, kod dr. Marije Sargac koja nas je pratila vise dana, nadalje kod svestenika Pfajfera i gradonacelnice Jasmine Nanovic, isto tako sa mnogim dobrovoljnim pomocnicama koje su nas ugostile nekoliko dana.
Sa pozivom od strane opstine Senajh hocemo da uzvratimo nasu gostoprimnost mladima, narocito iz Miletica. Zelimo da u znaku izmirenja pokupimo mladez i ljude ziveci ovde u Senajhu i rodjeni u Mileticu.
Senajh i Miletic imaju jednu zajednicku proslost posto su vise od 300 bivsih Mileticanina posle izbacivanja i begstva nasli svoj novi zavicaj u Senajhu. Tu je godisnje sastajaliste svih bivsih gradjanina Miletica iz SAD, Kanade i Evrope koji dolaze u nasu opstinu povodom kirbaja. Senajh je preko 30 godina preduzeo kumstvo za sve Mileticanine razdeljeni na celom svetu.
To je danas znamenit dan jer je prvi put uspeo sastanak mladih Mileticanina kod "kuma" Senajh. Takodje je izvanredno da su to mladi koji u znaku vaseljenskog duha i izmirenja putuju u Senaih i posle u Keln na sastanak svetske omladine.
Je dna stara poslovica kaze:
"Samo taj koji poznaje proslost je u stanju obrazovati buducnost". Zato je vazno za mlade da saznaju proslost posto samo tako ljudi mogu da se primicaju, upoznaju i razumeju medjusobno.

Sadasnja poseta mladezi iz Miletica je za nas znak nade da zajedno odradimo sa mladima iz nase opstine i iz Miletica proslost da bi - nadajmo se - iduce godine posetili Miletic u jednom omladinskom logoru pruzeci znacajan znak izmirenja. Narocito mislim na sanaciju ka tolicke crkve, na odrzavanje grobova na groblju sa ciljom da postavimo jedan krst u smislu izmirenja. Nasi mladi bi mogli pomocu tih radova i daljih poseta bolje upoznati i razumeti vasu zemlju. Moramo da uzmemo buducnost u nase sopstvene ruke i iskreno , posteno i ljudski susretati bez ikakvog pripisivanja krivice.
Velika politika samo moze da stvori spoljni mir, ali unutrasnji mir i medjusobno razumevanje samo mi ljudi dobre volje mozemo srediti. Dani sastanka u Senajhu i Kelnu ce za vas - dragi mladici - biti nezaboravni kroz celi vas zivot. Saljem srdacne pozdrave predstavnicima svih crkva, opstini, srezu i skoli. Pozdravljam sve Mileticanine -- radujemo se na dalje sastanke 2006 godine.
Prevod sa nemackog: Herbert Hajnc (Heintz), Riselshajm (Rüsselsheim), prije Novi Sad, Vrbas./font>





20.VII.2005
POLITIKA





6.VII.2005
DNEVNIK




Juni/jul 2005
Rajnsteten (BNN, hos) - Rheinstetten
MILICA GAGIC i KLARA VLAJANKOV, zajedno sa 6 zabaviljama iz srpske pokrajine su oboje do danasnjeg petka gosti u Badenu kod ovdasnjim vrticima "REGENBOGEN"


Interes za nemacki jezik opet raste u Vojvodina...

"Neko mora da bude zaista madjionicar", kaze Milica Gagic za njen posao u jednom decjem zabavistu u Indiji/Vojvodina. Ako igracke izostaju, ali postoje velike grupe, onda zabaviljama mora da padne nesto na um, pristaje Klara Vlajankov iz Sombora.. Zajedno sa 6 zabaviljama iz srpske pokrajine su oboje do danasnjeg petka gosti u Badenu za izvidjenje, kako se uci nemacki u ovdasnjim vrticima. U Vojvodini je visejezicno predavanje vec u vrticu veoma vazno, deca mogu tamo uciti engleski. Interes za nemacki jezik opet raste u krajevima gde su do begstva i proteravanja zivele brojne podunavske Svabe. Jedno mesto u sedamdnevnom programu posete je bio vrtic DUGA (Regenbogen) u Mersu (Mörsch).
Ovdasnji radni stil prilicno lici nasem, kaze Milica Gagic. Oprema i prostorna situacija su bolje ovde u Nemackoj. Rat zu vreme Milosevica je ostavio tragove u zemlji. Sto se tice pedagogije srpske zabavilje su odlicno skolovane, za taj posao je cak poseta univerziteta obavezna. Roditelji mogu predati svoje potomke u vrtic celi dan, posto ih tamo verno cuvaju.
To cuvanje vec pocinje sa jaslima za malisane. Goste je pozvao

"Pomocni komitet nemacke evangelicke crkve iz bivse Jugoslavije" pod predsednikom Herbert Senom (Schön) uz potporu djakonske organizacije u Badenu.

Poseta sluzi dijalogu. Ovde je jezicno unapredjenje takodje jedna velika tema. Djakonija je posredila kontakte sa ustanovima u Rajnstetenu (Rheinstetten), Karsruhe-u i Pforchajmu (Pforzheim).
U domovini Milice Gagic i Klare Vlajankov je visejezicna komunikacija sasvim normalna.

"Vojvodina je kao jedna mala Evropa, samo bez zvezda", kaze Gagic.


U Banatu, Backoj i u Sremu zive oko 20 manjina. Ima 7 jezika, medju njima madjarski, slovacki i nemacki. Ali u vrticima se nemacki jezik potpuno izgubio.

Pod poticajem lingvistkinje Melanije Mikesa iz Novog Sada

se to promenilo u toku poslednjih 2 godina. Gagic i Vlajankov su naucili nemacki u skoli. Dobro savladaju nemacki i smatraju ovaj projekat kao veliki izazov.

"20 minuta svakodnevno ne govorimo ni jednu srpsku rec. Deca moraju nauciti nemacki kao maternji jezik i bez muke pronaci tudje reci", kaze Klara Vlajankov.

Taj nacin ucenja je uspesan, isto tako raste interes roditelja. Skoro svaki ima rodjake koji govore nemacki. Sem toga se vracaju "gastarbajterske" porodice. Sa dobrim utiskom i jednim sopstveno snimljenim filmom grupa krece kuci. Za neke clanove grupe je to bila jedna nedelja u kojoj su malo ponjusili Badensku pokrajinu. Vratiti ce se u oktobru mesecu na jedan 4-nedeljni staz.
Prevod sa nemackog: Herbert Hajnc (Heintz), Riselshajm (Rüsselsheim), prije Novi Sad, Vrbas






Gore: Fr.KÖHL, Fr. MARAVIC, Fr. Becker, Fr. Rajka MILOJICA, Hr.SCHÖN, Fr. JELOVAC, Fr. STEPHAN, Hr. STEPHAN, Fr. GAGIC,
Fr. GUTEKUNST
Dole: Fr. FERKOVIC, Fr. VLAJANKOV, Fr. Slavica NINKOV-GREGORIN,
Fr. Tatjana DURDEV, Hr. Dr. SCHÜSSLER, Hr. SCHÜSSLER, Hr. KÖHL




Grupa za opostaj:



Gore levo na desno:
Milica Gagić Inđia,
Vera Jelovac Novi Karlovci,
Heinrich Stephan Karlsruhe,
Klara Vlajankov Sombor,
Ingeborg Stephan Karlsruhe,
Herbert Schön Landau,
Christa Köhl Böblingen,
Hildegard Gutekunst Reutlingen,
Herr Vranić,
Anna Maravić Bajmok i
Sibila Ferković Bajmok

Dole levo na desno:
Tatjana Šurđev Novi Sad,
Rajka Milojica Novi Sad,
i
Slavica Ninkov-Gregorin
Novi Sad

(Foto: Walter Köhl Böblingen)

(Heinrich Stephan)